Josif Brodski

NE TUGUJ

Jedino s tugom osećam solidarnost. Ali sve dok mi usta ne ispuni prašina, iz njih će se čuti samo zahvalnost. Sreća i tuga su apsolutno neizbežne. Baš kao ljubav i smrt. Sreću obično spoznajemo tek kada je gubimo. A tugu ne možemo da ne primetimo: naleže na srce, kljuje u stomaku i stoji pod grlom. Stvar je, mislim, u tome da se tuga krije iznutra, a radost se gomila spolja. Tuga čini život nepodnošljivim tako što spušta gvozdenu zavesu i smeta radosti da spasonosno grune. Sprečena da se izbavi od patnje, radost se smešta kraj tuge, kao neka ljupka bolničarka sa smislom za humor. Otprilike tako zamišljam anđela. Da bi se našao tračak svetlosti u mraku, treba iz crnog sukna izvući makar jednu jedincatu šarenu nit. Uvek je ima, treba je samo uočiti. Kao svaki totalitarni režim, tuga se izdaje za isključivog gospodara života. Ali vi i ja znamo da se svaka vlast samo sama sebi čini apsolutnom.

Isprobavši sve moguće, zaustavio sam se na svemu što naiđe. Tuga je jedna, a radosti, makar bile i male, bezbrojne su. U suštini, zadovoljstvo može da pričini i trn, kada ga izvučeš. Ali češće sam se snalazio sasvim banalnim sredstvima: omiljena stranica, stari film, domaći boršč. Noću je u obzir dolazio mesec, danju oblaci, s proleća povetarac. Znajući iz iskustva da se tuga ne deli, nastojao sam da je izolujem, okruživši je sitnim radostima, kao kralja pešacima. Da bih imao uvid u svoj arsenal, palo mi je na pamet da svakodnevno unosim u stoni kalendar radost koja je bila posebna.

Nije prošlo dva dana a umro mi je otac, od koga tako nešto uopšte nismo očekivali. Nisam znao šta da upišem u kalendar, sve dok se nisam setio kineskog mudraca, koga je car zamolio da sentencijom ukrasi novi dvorac. – Deda je umro, otac je umro, sin je umro – vešto je ispisivao kičicom mudrac. – Šta je tu lepo? – razderao se car, zureći na upropašteni zid. – Redosled – hladno odgovori mudri muž. – Složićeš se da bi obrnuto bilo gore. Otac je, dodajem, umro u svom krevetu, radujući se životu. To znam jer sam, kada su ga odneli, pod njegovim jastukom našao tom Iljfa i Petrova.

Josif Brodski (1940-1996)

(Pr. Draginja Ramadanski)