Stefan Simić

Vraćajući film našeg života

Ko je, kada i koliko bio sebičan

U trenucima kada nam je bilo najteže

Dolazimo do tužnog saznanja

Da je pravog saosećanja bilo malo

I ta velikodušnost koju smo davali

Retko kada je bila uzvraćena

U trenucima dok smo tonuli

Dobro smo zapamtili ko nam je okrenuo leđa

Bio grub

Zaboravio da se javi

Niko nije vidovit

Ali bar oseća da nešto nije u redu

Kada konačno progledamo

I ne gledamo na ljude samo sentimentalno

Zaprepastimo se

Čega je sve tu bilo oko nas

Koliko neodgovornosti, licemerja, niskih udaraca

Onda

Kada to konačno rasteramo od sebe

Onda prodišemo

I prestanemo da rešavamo tuđe probleme

I živimo tuđe živote

Na red dođe naš život

Naše sve

Ostaju rane, ostaje bol

Ali i neki dugo čekani mir

Koji nam treba kao malo šta

Da nas vrati

U naše sve

I podigne

Od svih onih

Koji su nas vukli na dno

I isisavali sve ono najbolje iz nas

Osloboditi se

Znači ponovo prodisati

Stefan Simic