Simone Veil
Il restera de toi
Il restera de toi ce que tu as donné.
Au lieu de le garder dans des coffres rouillés.
Il restera de toi de ton jardin secret,
Une fleur oubliée qui ne s’est pas fanée.
Ce que tu as donné, en d’autres fleurira.
Celui qui perd sa vie, un jour la trouvera.
Il restera de toi ce que tu as offert
Entre les bras ouverts un matin au soleil.
Il restera de toi ce que tu as perdu
Que tu as attendu plus loin que les réveils,
Ce que tu as souffert, en d’autres revivra.
Celui qui perd sa vie, un jour la trouvera.
Il restera de toi une larme tombée,
Un sourire germé sur les yeux de ton coeur.
Il restera de toi ce que tu as semé
Que tu as partagé aux mendiants du bonheur.
Ce que tu as semé, en d’autres germera.
Celui qui perd sa vie, un jour la trouvera.
Simone Veil
•
Ostaće od tebe
Ostaće od tebe ono što si dao.
Umjesto da si to čuvao u zrđalim škrinjama.
Ostaće od tebe od tvog tajnog vrta,
Jedan zaboravljeni cvijet koji nije uvenuo.
To što si dao u drugima će procvjetati.
Onaj ko izgubi svoj život, jednog dana će ga pronaći.
Ostaće od tebe ono što si poklonio
Između raširenih ruku jednog jutra na suncu.
Ostaće od tebe ono što si izgubio
Ono što si čekao dalje od buđenja.
Ono od čega si patio u drugima će oživjeti.
Onaj ko izgubi svoj život, jednog dana će ga pronaći.
Ostaće od tebe jedna pala suza,
Jedan osmijeh koji je klijao u očima tvog srca.
Ostaće od tebe ono što si posijao
Ono što si podijelio sa prosjacima sreće.
Ono što si posijao u drugima će niknuti.
Onaj ko izgubi svoj život, jednog dana će ga pronaći.
Simone Veil