Albahari o ‘kratkoj formi’

David Albahari jedan je od najznačajnijih savremenih književnika na prostoru Balkana. Njegova djela do sada su prevedena na osamnaest jezika, a pored pisanja, bavi se i prevođenjem sa engleskog jezika. Dobitnik je i nagrade ‘Balkanika’ tj. nagrade za najbolji roman na Balkanu, zahvaljujući romanu Mamac. Iako je i sam dobitnik nagrade za ‘formu romana’, pisanje u formi ‘jednog paragrafa’ smatra vrhuncem proze. To je izjavio u intervjuu za frankofoni portal koji je posvećen Balkanu, Le Courrier des Balkans (novembar, 2020.). Prenosimo citat:

‘L’écriture en un paragraphe constitue à mon avis le sommet de la prose. Ce doit être écrit de manière claire, précise, dans une langue épurée.’

*

‘Pisanje u jednom paragrafu predstavlja, po mom mišljenju, vrhunac proze. On mora biti napisan na čist, precizan način, na jednom pročišćenom jeziku.’

David Albahari, Le Courrier des Balkans

Iz njegove knjige Male priče (izdavač Čarobna knjiga, 2013.) izdvajamo priču pod nazivom Zaludan posao.

‘Već nekoliko godina, moj prijatelj pravi kućice za ptice. Pravi ih u raznim oblicima i bojama, od raznog materijala i u raznim veličinama. Obično ih stavlja na ravnu, široku podlogu koja se, kada je postavi na štap, pretvara u neprelaznu prepreku za mačku. I pored toga, međutim, ptice se ne odlučuju da ostanu u kućicama mog prijatelja. Provedu nekoliko dana, pokljucaju malo sjemena i onda odu. Nekada odu ujutru, nekada rano po podne, ponekad kasno uveče. Odjednom se samo čuje da se ne čuju, da ih nema. Ta tišina njihovog odsustva, kaže moj prijatelj, to je nešto najgore što je doživio u životu.’

David Albahari, Male priče, str. 32

U ovom trenutku dijelimo i jednu kratku priču iz Dijaloga:

*
„Imaš li kućnog ljubimca?“
„Imam ptice.“
„A... đe su ti kavezi?“
„Nema kaveza.“

Dijalozi u Crnoj Gori, str. 16

Dok se pripovjedačna virtuoznost često pripisuje samo romanu, kao najpopularnijoj književnoj formi i u savremenoj literaturi, Albahari baca svjetlo na kratku formu, a o njoj piše i Giljermo Arijaga, mekscički pisac i scenarista. Dakle, sa Balkana, selimo se u Meksiko - u narednom članku. Mada geografija ovdje nije važna, pišemo o zajedničkom domu - literaturi.

Previous
Previous

Giljermo Arijaga - priče u fragmentima

Next
Next

In Mostar - “Dialogues in Montenegro”